Српско уточиште за псе остало без хране

Рећи да Србија има мало проблема са пренасељеношћу паса више је од потцењивања. Процене дате у 2011Вашингтон постчланак открива да најмање 50.000 паса луталица - вероватно и више - лута улицама српских градова и села, патећи од глади, нелечених повреда и болести.

У српској престоници Београду број залуталих животиња је нагло скочио у последњих неколико година; влада процењује да док градска људска популација броји само 2 милиона, више од 15.000 луталица шета улицама или се скупља у кавезима од пилеће жице. Упоредите те статистике са Москвом - док се руски град може похвалити пет пута више људи од Београда, његова популација бескућничких паса већа је само за око 11.000.

Ови пси бескућници такође се често суочавају са интензивним предрасудама у најбољем случају и, у најгорем случају, са тешком окрутношћу и мучењем људи који ове животиње углавном сматрају сметњом. Др Владимир Терзин, главни београдски ветеринар, објашњава да постоји много заблуда када су у питању пси луталице у његовом граду.

„Ови пси су уплашени, нису опасни“, каже др Терзин. „Пси реагују на понашање људи.“

Као и у многим земљама балканског региона, закони о окрутности над животињама у Србији често се не спроводе, казне неиспуњене.

„Сви смо одговорни за тако огроман број напуштених животиња“, признаје Будимир Плавшић, виши члан српског министарства пољопривреде.

Ова јадна створења (што у слободном преводу значиЈадна створења), документарни филм о српским псима бескућницима, објављен је 2001. године, али више од деценије касније судбина српских луталица углавном је непромењена. Много посла треба урадити на сузбијању проблема бескућних кућних љубимаца, пружању хумане неге спашеним животињама и пољуљању јавног мњења када су у питању луталице.

Због тога су заговорници животиња попут Саше Пејчића толико важни. Пејчић је одувек имао меку тачку за псе, трудећи се да нахрани луталице које су лутале његовим комшилуком. 2008. године Пејчић је открио мрачно откриће - многи младунци којима је помагао постаће нестали, а након мало детективског посла схватио је да локална фунта хвата и убија нишке луталице на десетине.

Одлучан да пружи љубавно и здраво окружење за псе којима је потребно, Пејчић је отворио сопствено уточиште за животиње у свом родном граду Нишу у Србији. Извлачећи болесне, повређене и злостављане псе са улица, Пејчић је с љубављу његовао сва своја спашавања - и чврст у својој одлуци да једном заувек оконча проблем пренасељености кућних љубимаца, осигурао је да сваки пас буде стерилизован и кастриран .

Једног дана, бескућник по имену Зоран приметио је Пејчића како храни псе и понудио помоћ. Захвалан за понуду, Пејчић, који поред неге својих спашених паса ради и посао на пуно радно време, понудио је Зорану посао који ради са скраћеним радним временом у светилишту.

Невероватно, али уз само ограничену помоћ Зорана и неколико пријатеља и породице који волонтирају у њиховим услугама, Сасха Пејчић брине о скоро 400 животиња у бившој школи јахања претвореној у склониште за животиње.

Као што се могло замислити, трошкови храњења ових паса су огромни. Да би обезбедио довољно хране за 400 паса, Пејчићу је потребно између 100 и 120 килограма хране од 220 до 265 фунти дневно. У Србији је псећа храна ретка и скупа, па Пејчић покушава да надокнади мешајући који комадић кекса може да надокнади остацима меса и хлеба.

Упркос донацијама које добија од локалних кланица и пекара, Пејчићу понестаје хране за храњење његових спашених пријатеља, паса за које је једном обећао да никада више неће бити гладни. Боли га кад схвати да је прошлог месеца његов чопор прошао читава два дана без ичега да једе.

Очајнички желећи да помогне, Пејчић је затражио помоћ Фонда хармоније, надајући се да може прикупити довољно новца да настави да храни своје четвороножне пријатеље. Организација је основала посебан фонд за хитне случајеве за трансформационо склониште Саше Пејчића у Нишу, надајући се да ће љубазни љубитељи животиња из целог света допринети пореским донацијама у овај важан циљ.

Ако желите да сазнате више о склоништу за животиње Саше Пејчића у Србији, посетите страницу Хармони Фунд.

Извори:Вашингтон пост,Царе2.цом,Фонд хармоније